Nema više vremena za bilo šta. Ili ovako: Ljudi, pa je li to moguće? Ludnica, šta je ovo? Za uvod, za svaki uvod u razgovoru sa legendarnim Ljubomirom Radanovićem, junakom sa splitskog „Poljuda“ (21. decembar 1983.godine – Jugoslavija – Bugarska 3:2, odlučujući meč kvalifikacija za Prvenstvo Evrope), za večito podsećanje i na komentar čuvenog Mladena Delića, za, ovoga puta, novu priču, unhappy o Radanovićevom Partizanu i belgijskom Gentu uoči sutrašnjeg megdana u grupnoj fazi Lige konferencija, gde, za Sport Klub, prognozira rezultat – 2:1.
Radanović je ranije često isticao kako je bio svestan važnosti pogotka kojim je matirao Bugare, mada ga je iznenadila, ostavila zatečenim, snaga kojom je ušao u istoriju. Iskren do srži, otvoren, direktan („Državni tim koji je savladao Bugarsku, nikada neće moći da ponovi takav podvig, tako slabom igrom“).Vreme ide, vreme prolazi, zanima nas kako 20. dana oktobra, godine tekuće, objašnjava nešto drugo, na čemu temelji ono što je takođe rekao, a odnosi se na ishod predstojećeg duela na stadionu Partizana?
„Crno-beli igraju pred svojim navijačima, smatram da su bolji za gol, vidim da su u dobroj formi, predvode superligaški karavan u Srbiji, sve su to lepe stvari koje najavljuju novu evropsku pobedu“, jasan je Radanović, koji, kako reče, jedva čeka revanš u Gentu da se pozdravi sa Partizanovcima i bude im domaćin („Partizan je deo mene, Partizan je moj klub“).
Pošto se dotakoste plasmana u domaćoj ligi, kako ocenjujete slabašan učinak Genta u belgijskoj eliti (12.mesto), tim sastavljen od moćnih individualaca, gde prednjači Tarik Tisudali, igra po sistemu toplo-hladno, dakle, promenljivo, sa mnogo oscilacija?
„Pozicija je daleko ispod vrednosti Genta. Samo privremeno. Verujem. Brzo će Gent da se digne i opet predstavlja silu u Župile ligi, poput onoga što se zbivalo u poslednjoj deceniji, a dokle će da se penje… Ne znam, zaista je nezahvalno da se u to upuštam, ovo je postalo ludo takmičenje, pogledajte vrh tabele i sve će vam biti jasno. U vođstvu je Union, hej, Union, 22 boda, toliko je sakupio i velikan, drugoplasirani Klub Briž, treći je Eupen, dok se Genk nalazi na šestom, a Anderleht tek na osmom stepeniku… Šta reći za trinaesti Typical? Možda je svemu kumovala reforma u belgijskom fudbalu, od četiri grupe Druge lige oformljena je jedna, jaka, isplivao je kvalitet, razlike u odnosu na glavnu ovdašnju scenu su se znatno smanjile, štaviše, nema tu nekog odskakanja u korist elitnih starosedelaca, što se pokazalo i te kako vidljivim ove jeseni. Dugujem još nešto: Union, dojučerašnji drugoligaš, posle 48 godina tavorenja u nižim rangovima vratio se u elitu i postao lider, nekad je bio strah i trepet u Belgiji, osvojio 11 titula, imao seriju od 60 utakmica bez poraza, što je rekord koji nije srušen…“
Kraj utakmice 13. kola Linglong SLS FK Partizan – FK Radnik, konačan rezultat je 2:, strelci su bili Jojić u 33. i Rikardo 73. minutu⚫️⚪️⚫️⚪️ pic.twitter.com/GWbkjP4azM
— FK Partizan (@FKPartizanBG) October 17, 2021
I, da zaključimo razgovor o Unionu, pre nego nastavimo o Gentu i Partizanu: listom se sve zasluge za uspeh pripisuju gazdi, britanskom milijarderu Toniju Blumu (nadaleko poznati „Gušter“, poker igrač, obogatio se razvijajući sportsko i onlajn klađenje, tri godine je u klubu), a Ljubomir Radanović ne zaboravlja, ipak, ni Mazua, trenera italijanskog porekla ( šest sezona sedeo na klupi Šarlroe, kratko se zadržao u Genku i zatim neočekivano prihvatio poziv da se preseli u Drugu ligu, ostvario 11 uzastopnih trijumfa i obezbedio promociju, u čemu su bitnu ulogu imali Vanze, pristigao iz Genka, i Undav, pojačanje, bez obeštećenja, iz nemačkog trećeligaša Mepena, napadači, angažovani na njegovo insistiranje, momci koji su se nadavali golova).
„Mazu je uradio bitan, veliki posao i zaslužio pregršt komplimenata, postavio je zahteve na viši, profesionalniji nivo, igrači su se prilagodili, ishod je poznat.“
Posle ovoga, željno iščekujemo da čujemo i zabeležimo kakve pohvale će Radanović (61) da uputi na adresu Genta, budući da postoji prostor i pored 12. mesta…
„Ko o čemu, ja o trenerima. Van Hazebruk je odličan strateg, godinama je u Gentu, sa ekipom je ostvario značajna dela, stvorio kompaktnu celinu, igrači Genta su traženi, ređaju se bogati transferi… Taktika na terenu zaslužuje visoku ocenu, fudbaleri su fizički izvanredno pripremljeni i na tom planu stoje uz rame Brižu. Odbrana je čvrsta, forsiraju se brzanjci na bokovima… Opominjuće za Partizan, pa ipak, ostajem pri prognozi – 2:1.“
Dalje, što se ostajanja tiče: Radanović je decenijama u Belgiji (svojevremeno je nosio dres Standarda iz Liježa), među prvima je otvorio privatnu Akademiju fudbala, poslednjih godina se preorijentisao na sportski menadžment i već razmišlja da polako pakuje stvari i više vremena provodi tamo odakle je krenuo u svet fudbala…
„Čeka me Balkan, kucnuo je, izgleda, čas. U Belgiji će ostati moji sinovi i unučad, posećivaću ih, naravno. Gde će deda bez devetogodišnje unuke Tijane i šestogodišnjkeg Lea, koji su Gavrilova deca. Da kucnem, naslednici su za primer. Gavrilo je gazdina desna ruka u ozbiljnoj transportnoj firmi, glavnom sponzoru FK Sereng, sredine u kojoj je nekada davno između stativa stajao Ranko Stojić, dok je za golove bio zadužen Zvonko Varga. Još nešto u vezi Serenga, a ima veze sa Gentom i Partizanom. Doskoro je u Serengu igrao Danijel Milićević, imao je ugovor do leta 2022. godine, ali poziv trenera Van Hazebruka da se priključi stručnom štabu Genta promenio je sve, Srbin rođen u Švajcarskoj je odlučio da prekine igračku karijeru i posveti se novom pozivu. Podsetiću da su Van Hazebruk i Milićević izuzetno sarađivali u Gentovom šampionskom poglavlju, otud i ovakav nastavak. Zapričah se, no,taman posla da smetnem sa uma mlađeg sina Marka, koji se bavi menadžerisanjem i zasad se ne žali. Da su živi i zdravi“, zaključio je silni Cetinjanin, Ljubomir Radanović u razgovoru za Activity Klub.
Da li je trenutak da se vratimo na početak teksta? Jeste. Majstorski je zapisano, zato vredi ponoviti: Ljubomir Radanović je ime kojem zaborav ništa ne može!